Сведок и дете Козаре, Јован Шевић пише о ратном времену, о томе како су Козарчани туђи злочин учинили својом снагом и како су се борили против усташких и немачких хорди које су у суровом походу сејале пустош и смрт (у Другом светском рату живот је изгубило преко 40.000 Козарчана).
У Шевићевом приповедању има дубоке туге због непрегледне несреће народа у његовом родном крају 1942. године, али његова племенита мисао о Козари надмоћно бдије над животом и слободом човековом. Пастирево – „устаничко гнијездо“, с чијих се шумовитих висова пружа раскошан видик „све до мајке Козаре на истоку“ – било је у ратном вихору „народна кућа, нада у спас и слободу“.
Вук у ратној причи
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Важно је бити тужан
Црнотравац
Нешто између… добра и зла
Сабрана дјела Пера Слијепчевића
Елегије
Doček
Од Бога се ушур не тражи
Војникова бресква
Црвени руж
Приватни час историје
Zapisi sa putovanja
Linije sreće
Опиљци
Ружокрадица
Звјездани вијенац изнад планине
Правописна норма тишине
Не осуђујте је више
У крилу сањалице
А возови су пролазили, давно...
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Сабрана дјела, Корона – освета црне краљице
Сабрана дјела, Разговор с Аџијом
Школе у држави Немањића
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi 