Сведок и дете Козаре, Јован Шевић пише о ратном времену, о томе како су Козарчани туђи злочин учинили својом снагом и како су се борили против усташких и немачких хорди које су у суровом походу сејале пустош и смрт (у Другом светском рату живот је изгубило преко 40.000 Козарчана).
У Шевићевом приповедању има дубоке туге због непрегледне несреће народа у његовом родном крају 1942. године, али његова племенита мисао о Козари надмоћно бдије над животом и слободом човековом. Пастирево – „устаничко гнијездо“, с чијих се шумовитих висова пружа раскошан видик „све до мајке Козаре на истоку“ – било је у ратном вихору „народна кућа, нада у спас и слободу“.
Записи Јефимије Обрадове
Почетак рата у Босни и Херцеговини – документи и догађаји
Скит
Милош Обилић у народној поезији и легенди
Проблеми, писци, дела VI
Грозд живота; преци и потомци братства Чворовића
Сабрана дјела, Корона – освета црне краљице
Искре
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Зашто ти ово говорим
Generatorska lingvistika
Јубилеј и остало
Учитељица
Дневник Леоне Југин
Сабрана дјела Пера Слијепчевића
Сновања
Zapisi sa putovanja
Свих ових дана
Кад вратнице шкрипну
Француска надахнућа
Манастир Подмалинско
Закоровљена огњишта
Проза позног Капора (2000–2010)
Амерички девети круг – из живота словенских досељеника у Канади
Отисци времена – из културног летописа Срба у Канади 