Сведок и дете Козаре, Јован Шевић пише о ратном времену, о томе како су Козарчани туђи злочин учинили својом снагом и како су се борили против усташких и немачких хорди које су у суровом походу сејале пустош и смрт (у Другом светском рату живот је изгубило преко 40.000 Козарчана).
У Шевићевом приповедању има дубоке туге због непрегледне несреће народа у његовом родном крају 1942. године, али његова племенита мисао о Козари надмоћно бдије над животом и слободом човековом. Пастирево – „устаничко гнијездо“, с чијих се шумовитих висова пружа раскошан видик „све до мајке Козаре на истоку“ – било је у ратном вихору „народна кућа, нада у спас и слободу“.
Тражим реч
Причај бако још
Andrićeva Avlija – Andrićs Hof
Радомир из Миоковаца – роман о деди у тридесет три гледања
Месец у коси
Пољубне и погубне песме
Игром до смисла
Завичајни записи
Есеји о уметности
Клон
Почело је са сновима
Закоровљена огњишта
Два крста и једна крв
Са Флором на ти
Doček
Родослов здувача
Дневник Леоне Југин
Јелена, мајка које нема
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Тетоважа ума
Мала приношења
Од Бога се ушур не тражи
Проблеми, писци, дела VI
Мајка у пољу камилице 