„Ово је роман о жени која је убила дјевера! На први поглед у питању је свакодневна бизарна прича из „црне хронике“, једна од оних какве срећемо у булеварској штампи и којима хранимо нашу изопачену радозналост.
Ваља рећи да су одмах на почетку наша очекивања изневјерена. Бизарно породично убиство које ће она извршити као одрасла жена у провинцијском суду, у поретку вриједности и мотива на којима су засновани поступци ликова овог романа, природно нам се указује као могући нежељени одјек људског зла, пораза и понижења које је доживјела присуствујући убијању и дословном масакрирању своје породице… По томе убиство дјевера у овом роману и није приоритетно него је више једна могућа удаљена и искривљена посљедична мјера драматичних збивања кроз која је још од најранијег дјетињства пролазила ова жена.
Примарно учешће у свему очито је имао у том крају добро познати догађај који се одиграо 6. фебруара 1945. године, када су усташе из Дервенте упале у оближње село Рапћани, запалиле га и извршиле незапамћени покољ српског цивилног становништва. Петра је као дијете била свједок покоља њене уже породице и само је игром случаја остала жива.“ (Из предговора др Станише Тутњевића)
Samo ja znam
Песништво Вука Крњевића
Не волим лимун
Sama među ljudima
Погана времена. (Освета II)
Тајна Добровољачке улице
Љубавно пијанство
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Из Божијег врта
На раскрсници, књига друга 