Својим лаконским, дубоко доживљеним, бритко изоштреним пером, песник доноси своја нова певања – промишљања стварности, осмеха, облутака, згода и незгода, отисака и ожиљака, годишњих доба, луцидности, игара…
***
Онај завезаних очију
Не ужива баш особито у игри.
Унезвереним рукама
Зури у празно.
Грчевитим,
Ненавикнутим покретима,
Шамара ваздух,
Шеврда,
Тетура.
Губи осећање простора
И с њиме изгледе
Да би под уморним прстима
Коначно могао
Осетити људско обличје
И тако стећи право
Да с очију скине повој
И огледа се око себе
С неодређеним осећањем
Нелагодног олакшања.
Необична је то игра.
***
Славно доба Херцеговине; Спомен-књига о Херцеговачком устанку 1875–1878.
Косово и Метохија – српска баштина
Košmari
Додир душа
Хашка подморница: дневничке белешке и размишљања хашког притвореника
Od podela do genocida – stradanje Srba u Slavoniji 1941–1945
Бела крила
Капије љубави
Сабрана дјела, Кратки романи 2
У времена кругу
Српска православна црква у Фочи
Време са укусом пралина
Through Genocide to a Greater Croatia
Поглед из оштрог угла
Ораховица на Озрену
Пут у Криводо
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Месец у коси
Док се не јаве пијетли
Корона
Шишке и заљубишке
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Човек и време
Јутарња капија 