У стихозбирци О, граде мој Никола Цветковић опева пејзаж лесковачког Хисара, живот на његовим обронцима, историјске прилике и неприлике с краја друге половине 20. века па све до времена докле сеже његово сећање и сећања његових предака.
Песме су испеване стандардним језиком, који аутор обогаћује бројним новоствореним лексемама непознатим стандардном језику. Цветковић веома често, у скоро сваком стиху, облицима постојећег лексичког фонда и речима одређених граматичких категорија даје нова семантичка и граматичка обележја.
Једна од особина Цветковићевог певања је и обилато коришћење фолклорних и фолклористичких елемената преузетих из разних говорних творевина ужег и ширег завичаја (питалице, пословице, бајалице, митолошке песме, обредна поезија, и сл.), али и из језика познатих књижевних стваралаца (Црњански, Костић, Натасијевић).
Косово и Метохија – српска баштина
Дневник Леоне Југин
Из Лајпцига до Лужице. Лужички Срби у стварности и предању
Листања
Травничке свјетиљке
Обриси у магли
Сто песама за Максима
Тумарања
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
Отисци времена – из културног летописа Срба у Канади
Двострукe рефлексиjе
Српска православна црква у Дубровнику
¿Qué diría Che?
Прсти лудих очију
А возови су пролазили, давно... 