Марина С. Грујић сабрала је у овој збирци своје старе и нове песме, од којих свака спада у ранг највиших домета савремене српске поезије.
У маниру најбоље српске љубавне реалистичне лирике, песникиња доноси песме о изгубљеном сину, о мајци, баби, пријатељима. Пева о рођеној земљи, пролази духовним путевима српског православља, односно светосавља; доноси песму о косовском јунаку Милошу Ћирковићу, о Шумадији, умирању.
Њене песме нису оптерећене „вишком“ емоције и израза. Исписане су изоштреним пером професионалне песникиње, натопљене проживљеним болом и дубоким доживљајем света и живота.
Глуха кућа
Лилитин скок – Прыжок Лилит
Само за љубав
Елегије
Filozofija i politika: globalizovanje, evropeizovanje, balkanizovanje
Одлазак
Приче из Новог Травника
Срби у Мостару; расправе и огледи
Браћа Хајдуковићи
Порука мудрог зеца
Херцеговачки хајдук Станко Сочивица
Мирис фочанских ружа
Fanika
Родослов здувача
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Не тражим да знаш
Скит
Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања
Мирис бадема у Камбоџи
Знамења старе Херцеговине
Тајна Совиног дола
Мирис зрелог жита 