Марина С. Грујић сабрала је у овој збирци своје старе и нове песме, од којих свака спада у ранг највиших домета савремене српске поезије.
У маниру најбоље српске љубавне реалистичне лирике, песникиња доноси песме о изгубљеном сину, о мајци, баби, пријатељима. Пева о рођеној земљи, пролази духовним путевима српског православља, односно светосавља; доноси песму о косовском јунаку Милошу Ћирковићу, о Шумадији, умирању.
Њене песме нису оптерећене „вишком“ емоције и израза. Исписане су изоштреним пером професионалне песникиње, натопљене проживљеним болом и дубоким доживљајем света и живота.
Грозд живота; преци и потомци братства Чворовића
Вајар свјетлости
Клетва поља Суранова
Обриси у магли
Приче из Новог Травника
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Сунчани поздрав
Мирис зрелог жита
Српска народна Европа – роман о вестима дана
Читање Аркадије – пријатељски симпосион или разговори о роману „Повратак у Аркадију“ Славице Гароње
Тражим помиловање – лирске дискусије с Душановим закоником
Свитак над Лепеницом
Тетоважа ума 