„’Само срцем добро видимо’, каже Егзипери у Малом принцу, и то осећа и зна већина песника света, а наша песникиња само срцем и живи. За песникињу, која срцем види и осећањима добрим живи и ствара, нема мале и безначајне теме. Њу очарава мирис траве, сутон, снег, шума, обала, капљице ‘окупане’ и врапци који упркос својој бројности остају непримећени, a који имају своје господство које само песник може да примети и да нам га открије.
Ова поезија нас подстиче да из другог угла сагледамо животe и да приметимо оне, наизглед, мале ствари од којих је и саткан живот и сва његова чудесност. Нема малих ствари, све је велико када је обасјано светлошћу Љубави. Поезија наше песникиње Пламенке нам открива лепоту и радост постојања, сведочи о важности сваке изговорене речи и подстиче нас да поштујемо светињу речи и самога живота.” (Из предговора јереја Далибора Стојадиновића)
Тајна живота и тајна уметности
Тражим помиловање – лирске дискусије с Душановим закоником
Живопис
Звјездани вијенац изнад планине
Свети Сава
Кућни праг
Приче са терена
Savremenija poimanja politike 2. Shvatanja politike do kraja 20. veka
Нова балканизација српских земаља
Porodice potomaka rodonačelnika Marka Pecikoze iz Višegrada
Заклон
Неурамљене слике с пута
Одлазак
Moć i moral 3. Ponašanje i dobar život
Душа на длану
Живот и пјесма 