„’Само срцем добро видимо’, каже Егзипери у Малом принцу, и то осећа и зна већина песника света, а наша песникиња само срцем и живи. За песникињу, која срцем види и осећањима добрим живи и ствара, нема мале и безначајне теме. Њу очарава мирис траве, сутон, снег, шума, обала, капљице ‘окупане’ и врапци који упркос својој бројности остају непримећени, a који имају своје господство које само песник може да примети и да нам га открије.
Ова поезија нас подстиче да из другог угла сагледамо животe и да приметимо оне, наизглед, мале ствари од којих је и саткан живот и сва његова чудесност. Нема малих ствари, све је велико када је обасјано светлошћу Љубави. Поезија наше песникиње Пламенке нам открива лепоту и радост постојања, сведочи о важности сваке изговорене речи и подстиче нас да поштујемо светињу речи и самога живота.” (Из предговора јереја Далибора Стојадиновића)
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Док се не јаве пијетли
Ћирило и Методије
Вукови пјевачи из Босне и Херцеговине
Очи Симониде Лепе
Изабрана проза и поезија
Порука мудрог зеца
Through Genocide to a Greater Croatia
Путују речи
Истина и обмане – pашомонијада сарајевских избјеглица
Завичајне бакве
Српски културни наратив
Сложио чича стотину прича
Грозд живота; преци и потомци братства Чворовића
Јахорина 1992–1996, дневник
Преобразбе
Mokambo
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Стаза
Митрополит Ђорђе Николајевић и први пописи православних Срба – Мркоњићградски и герзовачки протопрезвитерат
Znam da nikad ne smem stati
Живопис
Завичајни записи
Троугао
Кућни праг 