Наслов књиге поезије Бијела лица несаница Милене Дрпа шаље нам искуствену поруку, која се може тумачити на два начина, остављаjући могућност читаоцу да га уведе у позитивну мисао о несаници, јер придев „бијела“ ублажава општи појам несанице.
Лирски субјекат се пита зашто је живот међу вихоровима и да ли ће сузе река са снажним обалама, које би могла сачувати бар мало капи за будуће време, оснажити „весели глас човјека“ или заувек завршити у загушљивим тунелима. Песникиња се ослања на своје доба и лирско-животни простор емотивним срцем проживљен, оживљавајући исповедни тон својих животних преокупација.
Кућни праг
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Приватни час историје
Не тражим да знаш
Praslike
Величка рапсодија
У времена кругу
Отисци буђења
Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања
Lepršanje ledenih cvetova
Пасош за небо
Причај бако још
Пољубне и погубне песме
Фото-записи
Песме и пјесме
Вајар свјетлости
Касно је за реванш
Ријечи очи љубави
Коштана врпца
Моћни штит
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3 