Наслов књиге поезије Бијела лица несаница Милене Дрпа шаље нам искуствену поруку, која се може тумачити на два начина, остављаjући могућност читаоцу да га уведе у позитивну мисао о несаници, јер придев „бијела“ ублажава општи појам несанице.
Лирски субјекат се пита зашто је живот међу вихоровима и да ли ће сузе река са снажним обалама, које би могла сачувати бар мало капи за будуће време, оснажити „весели глас човјека“ или заувек завршити у загушљивим тунелима. Песникиња се ослања на своје доба и лирско-животни простор емотивним срцем проживљен, оживљавајући исповедни тон својих животних преокупација.
Записи протином руком; српске народне приповетке, народне пословице и изреке, етнографски списи
Doček
Месец у коси
Књижевнокритичка освјетљења
Манастир Подмалинско
У звезданој смоли
У трагању за оцем
Док неба буде
Žena u žrvnju
Љубавно пијанство
Prošle noći
Andrićeva Ćuprija – Andrićs Brucke
Вук у ратној причи
Сви Адамови гријеси
Studije o Blohu, Adornu i Markuzeu
Тетоважа ума
Ekonomska stvarnost Meksika
Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta
Црнотравац
Сабрана дјела, Тамо-амо по беломе свету: ћуш-роман
Време са укусом пралина
Срећа преплетена трњем
Плава вода
Цица контејнерка
Звјездани вијенац изнад планине
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Догађај код „Српске круне“
Мирис зрелог жита
Црвени руж
Проза позног Капора (2000–2010)
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3 