Наслов књиге поезије Бијела лица несаница Милене Дрпа шаље нам искуствену поруку, која се може тумачити на два начина, остављаjући могућност читаоцу да га уведе у позитивну мисао о несаници, јер придев „бијела“ ублажава општи појам несанице.
Лирски субјекат се пита зашто је живот међу вихоровима и да ли ће сузе река са снажним обалама, које би могла сачувати бар мало капи за будуће време, оснажити „весели глас човјека“ или заувек завршити у загушљивим тунелима. Песникиња се ослања на своје доба и лирско-животни простор емотивним срцем проживљен, оживљавајући исповедни тон својих животних преокупација.
Не тражим да знаш
Цица контејнерка
Причај бако још
На ручку са животом
У срцу споменар
Сабрана дјела, Разговор с Аџијом
Приче о истинама
Пасош за небо
Епископија захумско-херцеговачка
Касно је за реванш
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
Elementi filozofske antropologije 3. Savremena shvatanja čoveka
Корона
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World 