Наслов књиге поезије Бијела лица несаница Милене Дрпа шаље нам искуствену поруку, која се може тумачити на два начина, остављаjући могућност читаоцу да га уведе у позитивну мисао о несаници, јер придев „бијела“ ублажава општи појам несанице.
Лирски субјекат се пита зашто је живот међу вихоровима и да ли ће сузе река са снажним обалама, које би могла сачувати бар мало капи за будуће време, оснажити „весели глас човјека“ или заувек завршити у загушљивим тунелима. Песникиња се ослања на своје доба и лирско-животни простор емотивним срцем проживљен, оживљавајући исповедни тон својих животних преокупација.
Смијешано најлакше се пије
Elementi filozofske antropologije 3. Savremena shvatanja čoveka
Doček
Порука мудрог зеца
Равница та добра вила
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2 