Наслов књиге поезије Бијела лица несаница Милене Дрпа шаље нам искуствену поруку, која се може тумачити на два начина, остављаjући могућност читаоцу да га уведе у позитивну мисао о несаници, јер придев „бијела“ ублажава општи појам несанице.
Лирски субјекат се пита зашто је живот међу вихоровима и да ли ће сузе река са снажним обалама, које би могла сачувати бар мало капи за будуће време, оснажити „весели глас човјека“ или заувек завршити у загушљивим тунелима. Песникиња се ослања на своје доба и лирско-животни простор емотивним срцем проживљен, оживљавајући исповедни тон својих животних преокупација.
Не тражим да знаш
Влаховићи код Љубиња
Обриси у магли
Детлак – село између двије ријеке
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Док неба буде
Сто песама за Максима
Panonska trilogija
Вилма
На пртинама старине
Sećanja i osećanja
Starija poimanja politike 2. Shvatanja politike u srednjem veku i početkom novog veka
Двострукe рефлексиjе
Порука мудрог зеца
Завичајни записи
Браћа Хајдуковићи
Filozofija politike II. Moć i moral
На пучини међа
Zapjevaj druže, ne žali grlo / Sing My Friend, Do Not Spare Your Voice
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Филип
Ипак у небо погледам често
Песник и песма
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2 