Наслов књиге поезије Бијела лица несаница Милене Дрпа шаље нам искуствену поруку, која се може тумачити на два начина, остављаjући могућност читаоцу да га уведе у позитивну мисао о несаници, јер придев „бијела“ ублажава општи појам несанице.
Лирски субјекат се пита зашто је живот међу вихоровима и да ли ће сузе река са снажним обалама, које би могла сачувати бар мало капи за будуће време, оснажити „весели глас човјека“ или заувек завршити у загушљивим тунелима. Песникиња се ослања на своје доба и лирско-животни простор емотивним срцем проживљен, оживљавајући исповедни тон својих животних преокупација.
Карађорђе и први српски устанак
Морине у Херцеговини, повијест о планини
Ко ме све није гласао
Хаику записи
Пут у Криводо
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Шта би рекао Че
У трагању за оцем
Тетоважа ума
Храст мајке родне
Преобразбе
Одлазак 