Наслов књиге поезије Бијела лица несаница Милене Дрпа шаље нам искуствену поруку, која се може тумачити на два начина, остављаjући могућност читаоцу да га уведе у позитивну мисао о несаници, јер придев „бијела“ ублажава општи појам несанице.
Лирски субјекат се пита зашто је живот међу вихоровима и да ли ће сузе река са снажним обалама, које би могла сачувати бар мало капи за будуће време, оснажити „весели глас човјека“ или заувек завршити у загушљивим тунелима. Песникиња се ослања на своје доба и лирско-животни простор емотивним срцем проживљен, оживљавајући исповедни тон својих животних преокупација.
Свих ових дана
Вук у ратној причи
Косово и Метохија – српска баштина
Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918
Тетоважа ума
Приче од којих се расте
Браћа
Сабрана дјела, Кратки романи 1
На удици
Српско-турски рат 1912.
Тражим помиловање – лирске дискусије с Душановим закоником
Bea
Догађај код „Српске круне“
Moć i moral 3. Ponašanje i dobar život
Тражим реч
Putem zaspalog vetra
Турцизми у пивском говору
Моћ умјетничке ријечи
Добрички цветови
Распукле зоре
Звјездани вијенац изнад планине
Француска надахнућа
Српски културни наратив
Писмо галебу
Клетва поља Суранова
Блиске даљине – Москва и Кијев
Капије љубави
Песме и пјесме
Приче из белог града
Терор над Србима у Горажду
Коштана врпца
Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања
Сувишни људи
Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I
Есеји о уметности
Јутарња капија 