Наслов књиге поезије Бијела лица несаница Милене Дрпа шаље нам искуствену поруку, која се може тумачити на два начина, остављаjући могућност читаоцу да га уведе у позитивну мисао о несаници, јер придев „бијела“ ублажава општи појам несанице.
Лирски субјекат се пита зашто је живот међу вихоровима и да ли ће сузе река са снажним обалама, које би могла сачувати бар мало капи за будуће време, оснажити „весели глас човјека“ или заувек завршити у загушљивим тунелима. Песникиња се ослања на своје доба и лирско-животни простор емотивним срцем проживљен, оживљавајући исповедни тон својих животних преокупација.
Andrićeva Ćuprija – Andrićs Brucke
Andrićeva Avlija – Andrićs Hof
¿Qué diría Che?
Alone and On My Own
Andrićev Latas – Andrićs Latas
Проповед
Košmari
Bea
На пучини међа
Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta
На пртинама старине
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Клон
Izbegličke suze
Домовина у срцу и друге приче
Сеоски адресар за мање упућене
Егзибициониста и други
Бајка о одрастању
Смрт, буђење
Велико срце
Мала моја од Брчанске малте
Сто песама за Максима
Опиљци
Сабрана дјела, Тамо-амо по беломе свету: ћуш-роман
Обрадујте најдраже
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1 