Наслов књиге поезије Бијела лица несаница Милене Дрпа шаље нам искуствену поруку, која се може тумачити на два начина, остављаjући могућност читаоцу да га уведе у позитивну мисао о несаници, јер придев „бијела“ ублажава општи појам несанице.
Лирски субјекат се пита зашто је живот међу вихоровима и да ли ће сузе река са снажним обалама, које би могла сачувати бар мало капи за будуће време, оснажити „весели глас човјека“ или заувек завршити у загушљивим тунелима. Песникиња се ослања на своје доба и лирско-животни простор емотивним срцем проживљен, оживљавајући исповедни тон својих животних преокупација.
Сребреница, геноцид над истином
Košmari
Срби у Мостару; расправе и огледи
Тетоважа ума
Само за љубав
Поглед из оштрог угла
Сабрана дјела Пера Слијепчевића
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Сновања
Херцеговина јуначка крајина – избор народних пјесама
Заклон
Митрополит Ђорђе Николајевић и први пописи православних Срба – Мркоњићградски и герзовачки протопрезвитерат
На крилима Урила 