Наслов књиге поезије Бијела лица несаница Милене Дрпа шаље нам искуствену поруку, која се може тумачити на два начина, остављаjући могућност читаоцу да га уведе у позитивну мисао о несаници, јер придев „бијела“ ублажава општи појам несанице.
Лирски субјекат се пита зашто је живот међу вихоровима и да ли ће сузе река са снажним обалама, које би могла сачувати бар мало капи за будуће време, оснажити „весели глас човјека“ или заувек завршити у загушљивим тунелима. Песникиња се ослања на своје доба и лирско-животни простор емотивним срцем проживљен, оживљавајући исповедни тон својих животних преокупација.
Збег – роман о времену око Другог српског војевања у седам слика
Ко смо – одакле смо
На ручку са животом
Којекуде – Срби у памет се
Не волим лимун
Прокине приче
У крилу сањалице
Тражим помиловање – лирске дискусије с Душановим закоником
Везмарово сећање
Трагови прошлости
Величка рапсодија
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Мирис фочанских ружа
Клон
Душа у пепелу
На обалама историје савременог света
Одрастање – сан, па буђење
Бијела лица несаница
Живопис 