Најновијом књигом с насловом А возови су пролазили, давно…, Гордана Влаховић, импресивном нарацијом артикулише трагање за идентитетом личног и историјског кода постојања. Сензибилитетом пјесника, приповједача и есејисте обликује свијет умјетничке стварности, која нуди катарзичне доживљаје и спознаје.
У тематским круговима пролазности, ликови се носе с патњом, жудећи из мало познате до никад досегнуте радости. Отварају душу у развоју нетипичне фабуле, која се одвија у колажу слика. Продубљују се рефлексије о немоћи да се заустави оно што је незаустављиво… (Из поговора Ружице Комар)
Само за љубав
Љубавно пијанство
Moć i moral 1. Političko umeće
Игром до смисла
Starija poimanja politike 3. Razvoj novovekovnih shvatanja politike
Радуј се
Знамените жене и владарке српске
Биље света оком детета
Моји професори
Капије љубави
Проза позног Капора (2000–2010)
Doček
Преобразбе
На ручку са животом
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Knjiga o Mostaru
Двострукe рефлексиjе 