Катарина Костић
Катарина Костић рођена је у Шапцу 1936. Завршила студије француског језика у Београду. Од 1969. до 1973. живела у Паризу. Године 1973. доселила се у Торонто, где и данас живи. Радила је као новинар у етничким листовима на српском и руском језику до пензије. Пише и за листове и часописе у Србији, пре свега за „Књижевне новине“ и „Збиљу“.
Један је од оснивача и председник Српско-канадског удружења писаца „Десанка Максимовић“ у Торонту. Члан је Удружења књижевника Србије.
Пише поезију и прозу. Песме су јој заступљене у многим зборницима и антологијама и преведене на неколико језика. Приче су јој објављене у зборницима „Шумадијских метафора“, нишкој „Градини“ и др.
Уредила је неколико зборника и антологија. Састављач је зборника „На таласима речи“, Београд–Торонто, 2009 (поводом 30. годишњице постојања Удружења „Десанка Максимовић“).
Самосталне збирке песама: „Одбегли пејзажи“ (двојезично), „Багдала“, Крушевац, 1989; „Загушен песнички простор“, „Интерпрес“, Београд, 1997; „Крик океана“, „Ривел ко“, Београд, 2002; „Плач крови“, „Московский Парнас“, Москва, 2005; „Избор поезије на румунском“, Темишвар, 2000; „Грлећи жуте хризантеме“, Смедерево, 2013 (на српском и шпанском).
Књига прича „Стари и нови свет“, „АШ Дело“, Земун, 2007.
Објавила могографије „Отисци времена – Из културног летописа Срба у Канади“ (Свет књиге, Београд 2011) и „Амерички девети круг – из живота словенских досељеника у Канади“ (Свет књиге, Београд 2012).
Добитник је више књижевних награда. Године 2012. примила је награду за животно дело од Академије „Иво Андрић“.
Похвала међу рекама
Samo ja znam
Равница та добра вила
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Књига о Дијани Будисављевић
Путују речи
Радомир из Миоковаца – роман о деди у тридесет три гледања
Нове песме за нове осмехе
Завичајне бакве
Филип
Generatorska lingvistika
The Ray of the Microcosm
Ехо бескраја