Ехо бескраја

„Катарина Костић разоткрива природу савремене сатанске надмености указујући, документованом прецизношћу, на разорне последице. У поље њене поетске преокупације смештају се и преокеански каубоји, и ‘архитекта перестројке’ Александар Јаковљев, и латиноамеричке ‘безводне пустиње’ на обалама набујалих река. У приказивању ‘серијских слика зла’ лирско надахнуће, допунским, снажним линијама, доприноси исликавању портрета хероине која непресушно вапи за правдом у овом изопаченом свету у коме ‘смрт долази брже од живота’. Распоређени хронолошким редоследом, они доприносе целокупној представи и разоткривању унутрашњег мира аутора.“ (Из поговора Иље Числова)