У занимљивом роману Време са укусом пралина, Мирјана Миленковић описује догађаје из велике и мале историје у граду Мостару после Другог светског рата и њихова укрштања и преплитања са детаљима из породичног живота и властитог искуства.
Девојчица Маша, главна јунакиња романа, стоји пред непознаницама живота, као пред књигом са седам печата и покушава да одгонетне тајне, да упозна личности са којима се сусреће током одрастања и сазревања, да разуме збивања. Запажањима редовно даје неки нови смисао и значења. И кад представља отмену и тајанствену Ксенију, и док, на пример, посматра старог Мостарца за кога каже да је „знао што други не знају и видео што други не виде“.
Из луцидних увида у људску суштину личности из најужег породичног круга, пријатеља, сапутника, познаника – провејава дубље разумевање света, отвара се несвакидашња перспектива романа чије главне токове неизбежно усмерава људски живот, увек у покрету и превирању.
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Не могу престати да трагам. Изнад трагова и сенки
Прави Сремац има три шешира
Мојој Херцеговини
Приче сарајевских избјеглица
Живопис
Najveće nepravde prema srpskim i jugoslovenskim sportistima
Песме и пјесме
Од Бога се ушур не тражи
Шавник из заборава
Похвала међу рекама
Тражим реч
Обрадујте најдраже
Очи Симониде Лепе
Ратни дневник, Пале 1993–1995
Бијела лица несаница
Додир душа
Putem zaspalog vetra 