У занимљивом роману Време са укусом пралина, Мирјана Миленковић описује догађаје из велике и мале историје у граду Мостару после Другог светског рата и њихова укрштања и преплитања са детаљима из породичног живота и властитог искуства.
Девојчица Маша, главна јунакиња романа, стоји пред непознаницама живота, као пред књигом са седам печата и покушава да одгонетне тајне, да упозна личности са којима се сусреће током одрастања и сазревања, да разуме збивања. Запажањима редовно даје неки нови смисао и значења. И кад представља отмену и тајанствену Ксенију, и док, на пример, посматра старог Мостарца за кога каже да је „знао што други не знају и видео што други не виде“.
Из луцидних увида у људску суштину личности из најужег породичног круга, пријатеља, сапутника, познаника – провејава дубље разумевање света, отвара се несвакидашња перспектива романа чије главне токове неизбежно усмерава људски живот, увек у покрету и превирању.
Последњи ђерам
¿Qué diría Che?
Приче сарајевских избјеглица
Из културне историје Мркоњић Града. Српско православно црквено пјевачко друштво „Николајевић“
Јелена, мајка које нема
Манастир Подмалинско
Сви Адамови гријеси
Пут према изгреву сунца
Шишке и заљубишке
Глуха кућа
Давидов свет
Српска народна Европа – роман о вестима дана
На пучини међа
Прави Сремац има три шешира
Тетоважа ума
Клетва поља Суранова
Звјездани вијенац изнад планине 