У занимљивом роману Време са укусом пралина, Мирјана Миленковић описује догађаје из велике и мале историје у граду Мостару после Другог светског рата и њихова укрштања и преплитања са детаљима из породичног живота и властитог искуства.
Девојчица Маша, главна јунакиња романа, стоји пред непознаницама живота, као пред књигом са седам печата и покушава да одгонетне тајне, да упозна личности са којима се сусреће током одрастања и сазревања, да разуме збивања. Запажањима редовно даје неки нови смисао и значења. И кад представља отмену и тајанствену Ксенију, и док, на пример, посматра старог Мостарца за кога каже да је „знао што други не знају и видео што други не виде“.
Из луцидних увида у људску суштину личности из најужег породичног круга, пријатеља, сапутника, познаника – провејава дубље разумевање света, отвара се несвакидашња перспектива романа чије главне токове неизбежно усмерава људски живот, увек у покрету и превирању.
Потапање ветра
Да се прича и памти
Прегршт прича
Narodna poezija revolucionarnih epoha kao književni fenomen
Турски друм
Два крста и једна крв
Сунчани поздрав
Исповест Вуку
Закоровљена огњишта
Пастирево
Како, Вуче, деца уче
Протини записи
Проблеми, писци, дела VII
Одјеци Шурманачке јаме
Studies on English and Serbian Language
Црква сељачких јутрења
Pedeset koraka 