У занимљивом роману Време са укусом пралина, Мирјана Миленковић описује догађаје из велике и мале историје у граду Мостару после Другог светског рата и њихова укрштања и преплитања са детаљима из породичног живота и властитог искуства.
Девојчица Маша, главна јунакиња романа, стоји пред непознаницама живота, као пред књигом са седам печата и покушава да одгонетне тајне, да упозна личности са којима се сусреће током одрастања и сазревања, да разуме збивања. Запажањима редовно даје неки нови смисао и значења. И кад представља отмену и тајанствену Ксенију, и док, на пример, посматра старог Мостарца за кога каже да је „знао што други не знају и видео што други не виде“.
Из луцидних увида у људску суштину личности из најужег породичног круга, пријатеља, сапутника, познаника – провејава дубље разумевање света, отвара се несвакидашња перспектива романа чије главне токове неизбежно усмерава људски живот, увек у покрету и превирању.
Ко смо – одакле смо
Шавник из заборава
Милош Обилић у народној поезији и легенди
Крваво љето у Љубињу 1941.
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Тако се гради кућа
Српска православна црква у Фочи
Почело је са сновима
Славно доба Херцеговине; Спомен-књига о Херцеговачком устанку 1875–1878.
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Сунчани поздрав
Заблуде и истина о „Цркви босанској“
Inovacije kao faktor konkurentnosti finansijskog sektora Еvropske unije
Смрт, буђење
Десио се живот 