У занимљивом роману Време са укусом пралина, Мирјана Миленковић описује догађаје из велике и мале историје у граду Мостару после Другог светског рата и њихова укрштања и преплитања са детаљима из породичног живота и властитог искуства.
Девојчица Маша, главна јунакиња романа, стоји пред непознаницама живота, као пред књигом са седам печата и покушава да одгонетне тајне, да упозна личности са којима се сусреће током одрастања и сазревања, да разуме збивања. Запажањима редовно даје неки нови смисао и значења. И кад представља отмену и тајанствену Ксенију, и док, на пример, посматра старог Мостарца за кога каже да је „знао што други не знају и видео што други не виде“.
Из луцидних увида у људску суштину личности из најужег породичног круга, пријатеља, сапутника, познаника – провејава дубље разумевање света, отвара се несвакидашња перспектива романа чије главне токове неизбежно усмерава људски живот, увек у покрету и превирању.
Прилози за Досије Стари Брод 1942.
Касно је за реванш
Звјездани вијенац изнад планине
Сто песама за Максима
Од Бога се ушур не тражи
Не волим лимун
Златно доба Срема
Црнотравац
Шишке и заљубишке
Почело је са сновима
И крв је горела
Emocije i mišljenje
Све отето мора се вратити – земља вода небо и слобода
Сновања
Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Десио се живот 