„Песникиња нам се представља као доминантан представник љубитеља природе што исказује широким избором тема и форми. Притом, из ове поезије извире потпуна свежина савремености, лепота мисли и складно одабраних рима. Вечита актуелност привлачности природе и свих збивања у њој, употпуњена је богатством тема и мотива. Дело превазилази могућност једноставних асоцијација тако да је на складном јединству замисли, емоција и порука дошло до уверљивог литерарног остварења. Чини се од ова три кључна елемента највише до изражаја долази баш порука, као најважнији подстицај за размишљање. Говорећи о настојању пужа да стекне сопствену кућу, Драгица Ђекић поручује:
Макар била без огњишта, / живот без куће није ништа.
Оно чиме су увек истицала ова песникиња јесте специфично осећање за стих које доводи до открића нових, оригиналних остварења. За таквог ствараоца се каже да је даровит, да доноси нешто ново, чиме нас надахњује, што нас нагони да се дуже задржимо над поетским остварењем, да прочитамо поново доживљавајући, стихове као ново литерарно штиво. Најлепша особина поезије састоји се у стварању слика у читаочевој свести, што је доказ песникове особене даровитости.
Савременост стваралачког поступка не ограничава овој песникињи могућност дубљег мисаоног заласка у поетску сликовитост као ни у искреност казивања. Напротив, слике које ствара шире се кроз простор и време, стварајући лепи кутак природе пред нашим очима. То се најбоље запажа у песми о врби која изгледа као да је заузела место на краљевском престолу где јој да глави сјаји круна:
Кад на врби засја круна / и напупа врх са жбуна, / тад је шума песме пуна, / затвореног нема кљуна.
Уз јасно изражену особину пажљивог посматрача и брижљивог бележника догађања у природи, песникиња поседује и вредну особину разумевања и праћења савремених догађања. При том испољава осећај за ритам збивања провлачећи га у музику, што се може чути и доживети при читању стихова.“ (Из поговора Слободана Станишића)
На усни кап меда
У звезданој смоли
У кругу књижевних и филозофских есеја
Књига о Дијани Будисављевић
Пољубне и погубне песме 