Детињство је безбрижно и неоптерећено оним што мучи одрасле људе. Али и деца имају своје бриге и главобоље. (Суочен са озбиљним проблемом, дечак у песми „Максимова тајна“, без много двоумљења и на свој начин, решава питање куповине слаткиша). Зна песник какве петљанције могу узнемирити младо биће, шта га све може забринути. Без обзира на то што су то најчешће безазлене ситнице на које одрасли и не обраћају пажњу. Али, шта је важно уочити? Песник показује разумевање за стварне или измишљене дечје бриге. Не подсмехује им се. Нити их задиркује. Али није ни равнодушан. Напротив. Лако и ведро, уз кратку шалу, покушава да им помогне и то тако што се и сам укључује и настоји да открије и реши узрок детиње бриге, тражи топле речи и поруке. Тако на најлепши начин помаже детету да свој поглед на свет око себе испуни са што више радости и топлине. Да му детињство не прође сувише брзо. Јер детињство траје таман онолико колико се дуго умемо безбрижно осмехивати.
Они који лично познају Миодрага Микија Јекнића могу бити изненађени и зачуђени како то да неко у озбиљним годинама и у врло озбиљној професији, има потребу и разлоге да пише за децу и о деци. Поготову што није баш уобичајено да личност онако маркантне физичке појаве, необично висока стаса и раста, поседује наглашену младалачку осећајност и добродушну нарав. Јасно је, међутим, да је реч о човеку чија духовна ризница зрачи свежином ране младости. Миодраг Мики Јекнић неизмерно воли децу и настоји да деци приреди што више радосних тренутака. Из потребе да ту љубав искаже уверљиво и на прикладан начин, животне садржаје и теме блиске деци описује речима доброте и нежности. Притом говори језиком који деца разумеју. Он је искрен према својим читаоцима, па зато његову поезију радо читају не само деца него и одрасли људи – у првом реду они који су, попут песника Јекнића, успели да у своме бићу сачувају драгоцености и лепоте детињства.
Епископија захумско-херцеговачка
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka
Мајка у пољу камилице
И крв је горела
Ликови жена у Андрићевом делу
Руско-српска војничка пријатељства. Историјски факти, датуми, спомени
Рудо у Великом рату 1914–1918.
Заклон
Порука мудрог зеца
Пјесме из 1901.
Корона
Тајна Добровољачке улице
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Kozja ćuprija
Нова овидљавања
Песништво Вука Крњевића
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
Краљ Петар од рођења до смрти
Приче о истинама
Пут у Криводо
Одбрана од тероризма
Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph
Злочини над Србима у Великом рату
Кобни дани у Херцеговини 1942.
Антифашистичка невесињска пушка; Први оружани устанак против фашизма у поробљеној Европи
Истина и обмане – pашомонијада сарајевских избјеглица
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Поп Јовичина буна
Andrićeva Ćuprija – Andrićs Brucke 