„Књига Војислава Новића Само ја знам је психолошки приказ трагедије и голготе главног лика, у вријеме распада бивше Југославије. То је потресна исповијест учесника страшног страдања, свједока догађаја и лојалног грађанина. Казивање главне личности дочарава борбу за голи живот у вријеме кад се судило без суда, осуђивало без кривице, кад си био крив што си жив, а опасан што си свједок зла.
Парадокс и апсурд је што је главна јунакиња, откад зна за себе, живјела узорним животом, издигла се из средине узорним понашањем и стрпљивим радом, одричући се свега привлачног и замамног ради бољег сутра које је крунисала дипломом професора. То је био големи успјех за оне који су рођени неку годину послије Другог свјетског рата, у сиромашним срединама, и у породицама са доста дјеце а са мало плодне земље. Јунакиња је, уз то, рано остала и без једног родитеља.
У ратном вихору који је деведесетих година захватио бившу Југославију, трагично је пострадала и проживјела злу судбину само зато што је Српкиња. Њена потресна казивања свједоче о злој судбини српског народа у Хрватској у то вријеме. Многи су прошли и горе од ње јер нису извукли ни живу главу.“ (Из поговора Драгице Ђекић)
А возови су пролазили, давно...
Filozofija politike II. Moć i moral
Погана времена. (Освета II)
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Радуј се
Бен Акибино путовање по Европама
Мирис фочанских ружа
Незаборав
Luna mi je svedok
Терор над Србима у Горажду
Руско-српска војничка пријатељства. Историјски факти, датуми, спомени
Zapjevaj druže, ne žali grlo / Sing My Friend, Do Not Spare Your Voice
Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I
Сонети у три круга
Ипак у небо погледам често
Последњи снег
На ручку са животом
Јахорина 1992–1996, дневник 