„Књига Војислава Новића Само ја знам је психолошки приказ трагедије и голготе главног лика, у вријеме распада бивше Југославије. То је потресна исповијест учесника страшног страдања, свједока догађаја и лојалног грађанина. Казивање главне личности дочарава борбу за голи живот у вријеме кад се судило без суда, осуђивало без кривице, кад си био крив што си жив, а опасан што си свједок зла.
Парадокс и апсурд је што је главна јунакиња, откад зна за себе, живјела узорним животом, издигла се из средине узорним понашањем и стрпљивим радом, одричући се свега привлачног и замамног ради бољег сутра које је крунисала дипломом професора. То је био големи успјех за оне који су рођени неку годину послије Другог свјетског рата, у сиромашним срединама, и у породицама са доста дјеце а са мало плодне земље. Јунакиња је, уз то, рано остала и без једног родитеља.
У ратном вихору који је деведесетих година захватио бившу Југославију, трагично је пострадала и проживјела злу судбину само зато што је Српкиња. Њена потресна казивања свједоче о злој судбини српског народа у Хрватској у то вријеме. Многи су прошли и горе од ње јер нису извукли ни живу главу.“ (Из поговора Драгице Ђекић)
Похвала међу рекама
Свакидашње приче
Košmari
Скит
Исповест Вуку
Порука животиња
Бијела лица несаница
Како, Вуче, деца уче
Плава вода
Приче сарајевских избјеглица 