„Ружокрадица је слика егзистенцијалног и духовног одрастања младих, тражење и нуђење одговора на питања ко смо и шта желимо од околине и свијета, посебно како се снаћи у суптилним, комплексним и често компликованим односима, какви су неминовни међу различитим половима. То је животно међувријеме, у којем ваља проћи per aspera ad astra.
Најзад, нимало случајан наслов. Списатељица га је ‘украла’ од Васка Попе; наиме (то гимназијалци сигурно знају), тако је насловљена дивна Попина пјесма. Ако погађам њену намјеру, онда је то жеља да из њене Ружокрадице и млади читалац ‘украде’ и расцвјетале и увеле ђулиће, да их у своје срце сакрије. Усрећиће и себе и онога (ону) који (која) их пронађе.“ (Из поговора Бошка Ломовића)
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
Важно је бити тужан
Не могу престати да трагам. Изнад трагова и сенки
Преобразбе
Od podela do genocida – stradanje Srba u Slavoniji 1941–1945
Проза позног Капора (2000–2010)
Сувишни људи
А возови су пролазили, давно...
Заклон
Завет љубави
На ручку са животом
Прегршт прича
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Bishop Strossmayer, a Croat, Greater Croat or Yugoslav
Ипак у небо погледам често
Рудо у Великом рату 1914–1918.
The Ray of the Microcosm
Пријевор, одвајкада у окружењу природних лепота
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Звјездани вијенац изнад планине 