„Ружокрадица је слика егзистенцијалног и духовног одрастања младих, тражење и нуђење одговора на питања ко смо и шта желимо од околине и свијета, посебно како се снаћи у суптилним, комплексним и често компликованим односима, какви су неминовни међу различитим половима. То је животно међувријеме, у којем ваља проћи per aspera ad astra.
Најзад, нимало случајан наслов. Списатељица га је ‘украла’ од Васка Попе; наиме (то гимназијалци сигурно знају), тако је насловљена дивна Попина пјесма. Ако погађам њену намјеру, онда је то жеља да из њене Ружокрадице и млади читалац ‘украде’ и расцвјетале и увеле ђулиће, да их у своје срце сакрије. Усрећиће и себе и онога (ону) који (која) их пронађе.“ (Из поговора Бошка Ломовића)
Минут ћутања; епизоде из босанског рата 1992–95.
Цвет из туђе баште, песме и приче
Ратни сукоби на границама Републике Српске 1992.
Накострешене љубави; баладичне поеме
На усни кап меда
Бешчашће ближњих
Далеко се чуло
Тако се гради кућа
Радомир из Миоковаца – роман о деди у тридесет три гледања
Догађај код „Српске круне“ 