„Ружокрадица је слика егзистенцијалног и духовног одрастања младих, тражење и нуђење одговора на питања ко смо и шта желимо од околине и свијета, посебно како се снаћи у суптилним, комплексним и често компликованим односима, какви су неминовни међу различитим половима. То је животно међувријеме, у којем ваља проћи per aspera ad astra.
Најзад, нимало случајан наслов. Списатељица га је ‘украла’ од Васка Попе; наиме (то гимназијалци сигурно знају), тако је насловљена дивна Попина пјесма. Ако погађам њену намјеру, онда је то жеља да из њене Ружокрадице и млади читалац ‘украде’ и расцвјетале и увеле ђулиће, да их у своје срце сакрије. Усрећиће и себе и онога (ону) који (која) их пронађе.“ (Из поговора Бошка Ломовића)
Славно доба Херцеговине; Спомен-књига о Херцеговачком устанку 1875–1878.
Знамените жене и владарке српске
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
А возови су пролазили, давно...
Pristupi umetnosti: 1. Politika, kultura i umetnost
Emocije i mišljenje
Starija poimanja politike 1. Antička shvatanja politike
Starija poimanja politike 2. Shvatanja politike u srednjem veku i početkom novog veka
Ekonomska stvarnost Meksika
Игром до смисла 