„Ружокрадица је слика егзистенцијалног и духовног одрастања младих, тражење и нуђење одговора на питања ко смо и шта желимо од околине и свијета, посебно како се снаћи у суптилним, комплексним и често компликованим односима, какви су неминовни међу различитим половима. То је животно међувријеме, у којем ваља проћи per aspera ad astra.
Најзад, нимало случајан наслов. Списатељица га је ‘украла’ од Васка Попе; наиме (то гимназијалци сигурно знају), тако је насловљена дивна Попина пјесма. Ако погађам њену намјеру, онда је то жеља да из њене Ружокрадице и млади читалац ‘украде’ и расцвјетале и увеле ђулиће, да их у своје срце сакрије. Усрећиће и себе и онога (ону) који (која) их пронађе.“ (Из поговора Бошка Ломовића)
Поп Јовичина буна
Izbegličke suze
Краљевство за детињство
Свети Сава
Тумарања
Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића
Цица контејнерка
Обриси у магли
Смрт, буђење
Последњи ђерам
Приватни час историје
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Мирис фочанских ружа
Вожд Карађорђе у руским хроникама
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Љубав у малом граду
Цвет из туђе баште, песме и приче
Putem zaspalog vetra 