„Тајне човекове природе – душе и бића, са дубинама његове психе и димензијама добра и зла – потражио је Славко Јекнић у тајнама природе, у дубинама неиспитаних кањона, пећина, невидљивих вода. Неоткривену природу поддурмиторског завичаја препознао је у неоткривеној подсвести човекове природе.
Јунаци Јекнићевог романа живе у савременом граду. Тај град је, начином живота и урбане свести, потиснуо оне нивое осећања и памћења који су из наслеђа, рођења, детињства одредили њихову сензибилност. У измењеним условима живота добро и зло су променили своје појавне и моралне облике, али је архетип из дубине памћења, предања и веровања остао да утиче на живот и карактер човека.
Древна, етномитолошка представа здувача послужила је писцу ове књиге да дубље и књижевно сликовитије прикаже актере своје приче – њихове драматичне, свесне и несвесне поступке, доживљаје, лице и наличје.
Предање и стварност, историја и психологија – све је сплетено у овим згуснутим сликама из таме и светлости човековог бића.“ (Из рецензије Драгана Лакићевића)
Сунчани поздрав
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Јахорина 1992–1996, дневник
Mokambo
Свитак над Лепеницом
Писмо галебу
Putem zaspalog vetra
Косово и Метохија – српска баштина
Којекуде – Срби у памет се
Док неба буде
Јелена, мајка које нема
Сложио чича стотину прича
Од Бога се ушур не тражи
Минут ћутања; епизоде из босанског рата 1992–95.
Ехо бескраја
Последњи ђерам
Studies on English and Serbian Language
Ратни сукоби на границама Републике Српске 1992.
На пртинама старине 