„Служећи се локалним топонимима Јојић на занимљив начин подастире стихове о лепотици Пиви, њеном чудесном кањону и језеру, свом родном месту Пишчу, зазеленелом Дурмитору као неизбрисивом печату природе. Он упућује своју импресију било ком читаоцу, без обзира на затечено стање његове душе, односно, уводи га у свој свет лепоте и промишљања. То се може видети у песмама: ‘Тара’, ‘Кањон Пиве’, ‘Пишче’, ‘Пивско језеро’, ‘Дурмитор’…“ (Из поговора Радмиле Милошевић)
Шта би рекао Че
Игром до смисла
Душа на длану
На пртинама старине
Сви Адамови гријеси
Свих ових дана
Јутарња капија
Капетанова сабља
Обриси у магли
Живопис
Незаборав
Заклон
Равница та добра вила
Сабрана дјела, Тамо-амо по беломе свету: ћуш-роман
Похвала међу рекама
Тетоважа ума
Пријевор, одвајкада у окружењу природних лепота
Ђевич камен
Изабрана проза и поезија
Морине у Херцеговини, повијест о планини
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3 