„Служећи се локалним топонимима Јојић на занимљив начин подастире стихове о лепотици Пиви, њеном чудесном кањону и језеру, свом родном месту Пишчу, зазеленелом Дурмитору као неизбрисивом печату природе. Он упућује своју импресију било ком читаоцу, без обзира на затечено стање његове душе, односно, уводи га у свој свет лепоте и промишљања. То се може видети у песмама: ‘Тара’, ‘Кањон Пиве’, ‘Пишче’, ‘Пивско језеро’, ‘Дурмитор’…“ (Из поговора Радмиле Милошевић)
Давидов свет
Ђевич камен
Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања
Порука мудрог зеца
Манастир Подмалинско
Вајар свјетлости
Од Бога се ушур не тражи
Поглед из оштрог угла
Шта би рекао Че 