Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Записи Јефимије Обрадове
Терор над Србима у Горажду
Заклон
Српска православна црква у Фочи
Поглед из оштрог угла
Сувишни људи
The Scent of Almond in Cambodia
Завет љубави
Пут до истине
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Narodna poezija revolucionarnih epoha kao književni fenomen 