Док развија поетску фреску своје родне Херцеговине, Попара пева о бунама и устанцима, страдањима и бојевима, успонима и посрнућима. Исписује њену страдалничку повесницу. „Моју родну груду није сазнат лако“ – наслов је једне песме у којој песник каже да у Херцеговини „Ни у сновима се безбрижно не ходи“. Националну драму сагледава у историјској поетској перспективи. Тако, у песми „Херцеговина 1875–1878“ која је испевана у епском десетерцу, песник исказује жал због тога што оновремену жељу херцеговачких Срба за слободом није разумела или није хтела да разуме тадашња Европа: „Која мјери по кантару своме / Шта да даје од туђега коме“. Казивање о историјским догађајима, о поразима и надањима, неизбежно прате елегични тонови.
Види корпу Додали сте „Случај сликара Мијушковића” у Вашу корпу.
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Вукодолске приче
Putem zaspalog vetra
Сабрана дела Бошка Ломовића
Погана времена. (Освета II)
Свих ових дана
Скит
Јутарња капија
Клупко спаса
Косовска битка, велика српска победа
Са сунцем у очима
Живопис
Вајар свјетлости
Приче од којих се расте
Приче сарајевских избјеглица
Травничке свјетиљке
Ипак у небо погледам често
Огледи, бесједe, есеји
Јелена, мајка које нема
Зашто не сме
Случај сликара Мијушковића 