Док развија поетску фреску своје родне Херцеговине, Попара пева о бунама и устанцима, страдањима и бојевима, успонима и посрнућима. Исписује њену страдалничку повесницу. „Моју родну груду није сазнат лако“ – наслов је једне песме у којој песник каже да у Херцеговини „Ни у сновима се безбрижно не ходи“. Националну драму сагледава у историјској поетској перспективи. Тако, у песми „Херцеговина 1875–1878“ која је испевана у епском десетерцу, песник исказује жал због тога што оновремену жељу херцеговачких Срба за слободом није разумела или није хтела да разуме тадашња Европа: „Која мјери по кантару своме / Шта да даје од туђега коме“. Казивање о историјским догађајима, о поразима и надањима, неизбежно прате елегични тонови.
Види корпу Додали сте „Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића” у Вашу корпу.
Игром до смисла
Похвала међу рекама
Иза високог зида
Везмарово сећање
Растанак на Палама
Бекства и трагања
Књижевнокритичка освјетљења
Морине у Херцеговини, повијест о планини
Џиварска црквена општина
Биље света оком детета
Приређивање Кочића – обмане и промашаји
Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића 