Филип Вишњић је испевао дванаест песама о личностима и догађајима из Првог српског устанка 1804–1813. Створио је јединствену епопеју о бојевима против Турака, у којој је опевао истакнуте јунаке, кнезове, ратнике и мегданџије, а поменуо је и низ других познатих или мање познатих личности.
У књизи Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића, Стево Ћосовић понаособ је представио свих 88 српских личности које је Вишњић поменуо или опевао, као и 41 име из противничког – турског табора. Сви песнички портрети су умрежени са биографским подацима и историјским чињеницама. Између осталих, представљена су нека од највећих имена Српске револуције: Карађорђе, Лука Лазаревић, Јаков Ненадовић, Стојан Чупић, Јанко Катић, Милош Поцерац, Антo Богићевић, Лазар Мутап, Иван Кнежевић, Зека Буљубаша. Преовлађују имена устаника који су бранили Подриње и Мачву.
Поред тога што први пут доноси на једном месту све јунаке Вишњићевог устаничког циклуса, књига је јединствена и по томе што садржи паралеле са античким јунацима, посебно са личностима из Тројанског рата, које је Хомер опевао у Илијади. Подударност Хомерових и Вишњићевих порука упућује на сличности хеленског и српског разумевања света и живота, као и на јединствену традицију епског певања која сеже у далеку прошлост. Један од њених врхунских узлета представља, свакако, Вишњићева устаничка епопеја.
Књига садржи 69 ликовних прилога.
Осврт објављен у „Вечерњим новостима“, 29. 12. 2020.
Промоција у оквиру 28. „Вишњићевих дана“ у Бијељини, 5. 11. 2021.