Народне бајке су настале у тамним вековима прошлости, у време „пре света“ када је човек живео у хармонији са спољним окружењем, дубоко свестан своје немоћи и зависности од непредвидљивих природних сила. Настале из мита као свете приче, бајке представљају исконски израз човекове колективне свести и потребе да, макар у причању, докучи и објасни смисао свог постојања.
У бајци или „женској приповијетки“ како је Вук назива, „приповиједају се којекаква чудеса што не може бити“. Стварни и онострани свет стапају се у фантастично приповедачко ткање чији нас раскош и склад позивају на бољи и достојнији живот. Из бајке пламти вековима стицана народна мудрост, у њој добро и правда увек побеђују, а човекове најневероватније жеље и тежње бивају испуњене…