Сведок и дете Козаре, Јован Шевић пише о ратном времену, о томе како су Козарчани туђи злочин учинили својом снагом и како су се борили против усташких и немачких хорди које су у суровом походу сејале пустош и смрт (у Другом светском рату живот је изгубило преко 40.000 Козарчана).
У Шевићевом приповедању има дубоке туге због непрегледне несреће народа у његовом родном крају 1942. године, али његова племенита мисао о Козари надмоћно бдије над животом и слободом човековом. Пастирево – „устаничко гнијездо“, с чијих се шумовитих висова пружа раскошан видик „све до мајке Козаре на истоку“ – било је у ратном вихору „народна кућа, нада у спас и слободу“.
Егзибициониста и други
Домовина у срцу и друге приче
Вук у ратној причи
Скит
Радомир из Миоковаца – роман о деди у тридесет три гледања
Тешко је бити утишан до краја
Расипна земља штедљивог народа
Песништво Вука Крњевића
Ораховица на Озрену
Зора над Боровњацима
Буњин село
Дневник Леоне Југин
Тумарања
Сабрана дјела, Кратки романи 2 