Сведок и дете Козаре, Јован Шевић пише о ратном времену, о томе како су Козарчани туђи злочин учинили својом снагом и како су се борили против усташких и немачких хорди које су у суровом походу сејале пустош и смрт (у Другом светском рату живот је изгубило преко 40.000 Козарчана).
У Шевићевом приповедању има дубоке туге због непрегледне несреће народа у његовом родном крају 1942. године, али његова племенита мисао о Козари надмоћно бдије над животом и слободом човековом. Пастирево – „устаничко гнијездо“, с чијих се шумовитих висова пружа раскошан видик „све до мајке Козаре на истоку“ – било је у ратном вихору „народна кућа, нада у спас и слободу“.
Пољубне и погубне песме
Завичајне бакве
Неурамљене слике с пута
Листања
Фото-записи
Живот и пјесма
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
Из дневника о прочитаним књигама
Записи Јефимије Обрадове
Сабрана дјела, Разговор с Аџијом
Збег – роман о времену око Другог српског војевања у седам слика
Песништво Вука Крњевића 