Сведок и дете Козаре, Јован Шевић пише о ратном времену, о томе како су Козарчани туђи злочин учинили својом снагом и како су се борили против усташких и немачких хорди које су у суровом походу сејале пустош и смрт (у Другом светском рату живот је изгубило преко 40.000 Козарчана).
У Шевићевом приповедању има дубоке туге због непрегледне несреће народа у његовом родном крају 1942. године, али његова племенита мисао о Козари надмоћно бдије над животом и слободом човековом. Пастирево – „устаничко гнијездо“, с чијих се шумовитих висова пружа раскошан видик „све до мајке Козаре на истоку“ – било је у ратном вихору „народна кућа, нада у спас и слободу“.
Zapisi sa putovanja
Аспекти филозофског промишљања историје
Uvod u filozofiju 2. Teškoće
Први српски алтернативни часопис
Радуј се
Корона
Важно је бити тужан
Поглед из оштрог угла
Смоква у Београду
Грозд живота; преци и потомци братства Чворовића
Тумарања
Сарајевско јато; студије и импресије о српским писцима из Босне и Херцеговине
Кипар, историјат уједињења
Како, Вуче, деца уче
Детлак – село између двије ријеке
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Епископија захумско-херцеговачка
Збег – роман о времену око Другог српског војевања у седам слика 