Сведок и дете Козаре, Јован Шевић пише о ратном времену, о томе како су Козарчани туђи злочин учинили својом снагом и како су се борили против усташких и немачких хорди које су у суровом походу сејале пустош и смрт (у Другом светском рату живот је изгубило преко 40.000 Козарчана).
У Шевићевом приповедању има дубоке туге због непрегледне несреће народа у његовом родном крају 1942. године, али његова племенита мисао о Козари надмоћно бдије над животом и слободом човековом. Пастирево – „устаничко гнијездо“, с чијих се шумовитих висова пружа раскошан видик „све до мајке Козаре на истоку“ – било је у ратном вихору „народна кућа, нада у спас и слободу“.
Сунчани поздрав
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
Пусте горе питоме долине
Давидов свет
Приче са терена
Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph
Смоква у Београду
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Кипар, историјат уједињења
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Збег – роман о времену око Другог српског војевања у седам слика 