Сведок и дете Козаре, Јован Шевић пише о ратном времену, о томе како су Козарчани туђи злочин учинили својом снагом и како су се борили против усташких и немачких хорди које су у суровом походу сејале пустош и смрт (у Другом светском рату живот је изгубило преко 40.000 Козарчана).
У Шевићевом приповедању има дубоке туге због непрегледне несреће народа у његовом родном крају 1942. године, али његова племенита мисао о Козари надмоћно бдије над животом и слободом човековом. Пастирево – „устаничко гнијездо“, с чијих се шумовитих висова пружа раскошан видик „све до мајке Козаре на истоку“ – било је у ратном вихору „народна кућа, нада у спас и слободу“.
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Поп Јовичина буна
Порука животиња
Сабрана дјела, Корона – освета црне краљице
Filozofija i politika: globalizovanje, evropeizovanje, balkanizovanje
Мирис фочанских ружа
На раскрсници, књига друга
Lepršanje ledenih cvetova
Izbegličke suze
Bishop Strossmayer, a Croat, Greater Croat or Yugoslav
Двострукe рефлексиjе
Приче из белог града
Срицање облака
Тешко је бити утишан до краја
Проблеми, писци, дела VII
Шта би рекао Че
Минут ћутања; епизоде из босанског рата 1992–95.
Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I
Цвет из туђе баште, песме и приче
Ђевич камен
Ima tako ljudi 