Сведок и дете Козаре, Јован Шевић пише о ратном времену, о томе како су Козарчани туђи злочин учинили својом снагом и како су се борили против усташких и немачких хорди које су у суровом походу сејале пустош и смрт (у Другом светском рату живот је изгубило преко 40.000 Козарчана).
У Шевићевом приповедању има дубоке туге због непрегледне несреће народа у његовом родном крају 1942. године, али његова племенита мисао о Козари надмоћно бдије над животом и слободом човековом. Пастирево – „устаничко гнијездо“, с чијих се шумовитих висова пружа раскошан видик „све до мајке Козаре на истоку“ – било је у ратном вихору „народна кућа, нада у спас и слободу“.
Moj brat Jovan Rašković
Заблуде и истина о „Цркви босанској“
Сабрана дјела, Разговор с Аџијом
Несањане приче
Тетоважа ума
Прамен среће
Фоча; вријеме и догађаји
Uvod u filozofiju 2. Teškoće
Родбинске везе Орловића, Мартиновића и Самарџића
Тумарања
Распукле зоре
Priče slomljenog ogledala
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Moć i moral 2. Politička ustrojstva
Џиварска црквена општина
Сабрана дјела, Кратки романи 2
Песништво Вука Крњевића
Кад вратнице шкрипну
Пут до истине
Бајка о одрастању
На пртинама старине
Сеоски адресар за мање упућене
Испирање злата
Земље и градови – дневник путовања
Saglasje bića
Бен Акибино путовање по Европама
Зора над Боровњацима 