„На Дучићевим вечерима поезије у Требињу појавиће се, ненадано, име Божидара М. Глоговца, чија ће моћна и бриљантна мисао кроз стих бљеснути као муња. Загрмиће његов стих као гром, зрелом снагом, мудрошћу тканом и чистотом горског извора надојеном.
Божидар ће од раног дјетињства осјетити, доживјети и упити топлину родитељског огњишта; добити благослов и понијети у бијели свијет као аманет очински. Управо због тога ће он сачувати чари архетипски бритког и раскошног језика који се прелама кроз његову цјелокупну поезију, гдје је начин казивања једноставан, раскошан и мелодичан.
Поезија Божидара М. Глоговца је испуњена топлином, вјером и снагом мушком. Он точи ламент својим прецима, тврдом животу – опором трајању; поезију бола, поноса и пркоса; мирис завичаја и запретаног огњишта.“ (Из рецензије Миладина Томовића)
Травничке свјетиљке
Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Вук у ратној причи
Луча микрокозма
Сабрана дјела, Пад Крајине
Давидов свет
Игром до смисла
Црнотравац
Косово и Метохија – српска баштина
Растанак на Палама
Kozja ćuprija
Егзибициониста и други
Ликови који не умиру
Гласно ћутање
Košmari
Doček
Похвала међу рекама
Терор над Србима у Горажду
Седам јеврејских прича
Козара, споменик нашег памћења
Док се не јаве пијетли
Moć i moral 1. Političko umeće
Звјездани вијенац изнад планине
Скит
У лепој домовини Лужичких Срба 