„На Дучићевим вечерима поезије у Требињу појавиће се, ненадано, име Божидара М. Глоговца, чија ће моћна и бриљантна мисао кроз стих бљеснути као муња. Загрмиће његов стих као гром, зрелом снагом, мудрошћу тканом и чистотом горског извора надојеном.
Божидар ће од раног дјетињства осјетити, доживјети и упити топлину родитељског огњишта; добити благослов и понијети у бијели свијет као аманет очински. Управо због тога ће он сачувати чари архетипски бритког и раскошног језика који се прелама кроз његову цјелокупну поезију, гдје је начин казивања једноставан, раскошан и мелодичан.
Поезија Божидара М. Глоговца је испуњена топлином, вјером и снагом мушком. Он точи ламент својим прецима, тврдом животу – опором трајању; поезију бола, поноса и пркоса; мирис завичаја и запретаног огњишта.“ (Из рецензије Миладина Томовића)
Фоча; вријеме и догађаји
Panonska trilogija
У завичају чудесних бића
Ходам по дуги
Праскозорје
Краљевство за детињство
Заклон
Из културне историје Мркоњић Града. Српско православно црквено пјевачко друштво „Николајевић“
Умиљанкa
Studies on English and Serbian Language
Одјеци Шурманачке јаме
Сањалица
Додир душа
У свету маште и снова
Čovek i sloboda 2. Muka s istinom i slobodom
Листања
Месец у коси
Ипак у небо погледам често
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
И крв је горела
Поп Јовичина буна
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Срби у Мостару; расправе и огледи
Sama među ljudima
Вајар свјетлости
Сабрана дјела Пера Слијепчевића 