„На Дучићевим вечерима поезије у Требињу појавиће се, ненадано, име Божидара М. Глоговца, чија ће моћна и бриљантна мисао кроз стих бљеснути као муња. Загрмиће његов стих као гром, зрелом снагом, мудрошћу тканом и чистотом горског извора надојеном.
Божидар ће од раног дјетињства осјетити, доживјети и упити топлину родитељског огњишта; добити благослов и понијети у бијели свијет као аманет очински. Управо због тога ће он сачувати чари архетипски бритког и раскошног језика који се прелама кроз његову цјелокупну поезију, гдје је начин казивања једноставан, раскошан и мелодичан.
Поезија Божидара М. Глоговца је испуњена топлином, вјером и снагом мушком. Он точи ламент својим прецима, тврдом животу – опором трајању; поезију бола, поноса и пркоса; мирис завичаја и запретаног огњишта.“ (Из рецензије Миладина Томовића)
Антифашистичка невесињска пушка; Први оружани устанак против фашизма у поробљеној Европи
Moć i moral 2. Politička ustrojstva
Пут према изгреву сунца
У хоризонту филозофске историје
Kosmički kentauri
Бајка о одрастању
Život i poezija Mubere Pašić
Додир душа
Сабрана дјела, Пасијанс или стрпљење
Почетак рата у Босни и Херцеговини – документи и догађаји
Календеровци
На крилима Урила
Сабрана дјела, Корона – освета црне краљице
Зора над Боровњацима
Цвијета 