„На Дучићевим вечерима поезије у Требињу појавиће се, ненадано, име Божидара М. Глоговца, чија ће моћна и бриљантна мисао кроз стих бљеснути као муња. Загрмиће његов стих као гром, зрелом снагом, мудрошћу тканом и чистотом горског извора надојеном.
Божидар ће од раног дјетињства осјетити, доживјети и упити топлину родитељског огњишта; добити благослов и понијети у бијели свијет као аманет очински. Управо због тога ће он сачувати чари архетипски бритког и раскошног језика који се прелама кроз његову цјелокупну поезију, гдје је начин казивања једноставан, раскошан и мелодичан.
Поезија Божидара М. Глоговца је испуњена топлином, вјером и снагом мушком. Он точи ламент својим прецима, тврдом животу – опором трајању; поезију бола, поноса и пркоса; мирис завичаја и запретаног огњишта.“ (Из рецензије Миладина Томовића)
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Porodice potomaka rodonačelnika Marka Pecikoze iz Višegrada
Одбрана од тероризма
Вукови пјевачи из Босне и Херцеговине
Шаљиве народне песме
Школе у држави Немањића
Најлепше народне бајке
Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I
Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића
Аргелуша
Календеровци
Ипак у небо погледам често
Doček
Сабрана дјела, Пад Крајине
Похвала међу рекама
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Прамен среће
Сеоски адресар за мање упућене
Песме и пјесме
Херцеговачки хајдук Станко Сочивица 