„И тако, рекло би се у недоглед, сто песама, хиљаде загонетки, стотине игара и смислова. Лака песничка комбинаторика, има се утисак, не застаје, песнички ђердан се увеличава и богати, сваким даном и сваком новом песмом. Број песама полако заборављамо, читање Јекнићеве поезије чини нас некако лаким и нежним, што би рекао Милош Црњански.
Писац ових редова одавно је разумео и схватио да је лепота у трагању за оним чега нема, а поезија Микија Јекнића, коју прихватамо као благочастиви дар озбиљно нас опомиње, мада смо то помало и знали, да се песнички кругови никада не могу затворити. И кад се то привидно деси, песничко перо Миодрага Микија Јекнића отвориће нове, свеже и још богатије.“ (Из поговора Божидара Зејака)
Неурамљене слике с пута
Ратни сукоби на границама Републике Српске 1992.
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Браћа
Пут до истине
Расипна земља штедљивог народа
Studije o Blohu, Adornu i Markuzeu
Луча микрокозма
Beograd nikad i sad
Шта те боли, Јупитере?
Календеровци
Prošle noći
Скит
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Јахорина 1992–1996, дневник
Јутарња капија
Краљевство за детињство
Bishop Strossmayer, a Croat, Greater Croat or Yugoslav
Проблеми, писци, дела VI
Шума савијеног дрвећа 